Namirnice koje (ne) goje: Najbolja hrana za održavanje vitke linije i mršavljenje

68342
namirnice koje ne debljaju

Čak i ako spadate u one koji su ludi za održavanjem dobre linije, trebalo bi da znate da postoje namirnice koje ne goje i koje možete da jedete bez ograničenja. One su bogate vlaknima i imaju malo kalorija, pa vas zasićuju bez opasnosti da se ugojite.

U ovom članku ćete saznati koje su to namirnice koje ne goje ali i koja je to hrana koja najviše goji.Jer koliko je važno u što većoj meri jesti namirnice koje ne goje isto toliko je važno izbegavati i one koje najviše utiču na debljanje.

Savet koji se često daje onima koji drže dijetu jeste da jedu dok ne osete sitost – tj. dok ne osete da su puni.Problem je u tome što različite namirnice imaju veoma različito delovanje na glad i sitost.

Na primer, 200 kalorija pilećih grudi može da učini da se osećate punima, ali je zato za isti efekat potrebno 500 kalorija torte.

Prema tome, mršavljenje se ne svodi samo na to da bi trebalo da jedete manje. Radi se o tome da bi trebalo da birate prave namirnice, one koje ne goje a stvaraju osećaj sitosti uz najmanji broj kalorija.

Zašto neke namirnice goje a neke ne

namirnice koje ne goje

To je zаistа prava nesreća – sve one namirnice koje obožavate da jedete zapravo najviše goje! Neke od namirnica nаjboljeg ukusа su zаprаvo neke od nаjgorih u smislu sadržaja mаsti i kаlorijа. Ali, može biti prilično teško dа ih izbegnete, nаročito na mestimа gde je dostupna hrana (restorani i druga mesta gde se služi hrana) gde informаcije o hrani obično nisu dostupne, u smislu d nemate etiketu za svaku namirnicu gde će vam pisati sadržaj kalorija, masti i dr.

Zašto neke namirnice goje, a neke ne? Odgovor je veoma jednostavan – obično one namirnice koje su nezdrave, dovode i do gojenja. Pre svega, tu se misli na sadržaj kalorija, trans masti, holesterola, prostih ugljenih hidrata (šećera), aditiva i drugih osobina hrane. Namirnice koje sadrže navedene stavke – dovode do gojenja, i ne samo to – nego su i veoma nezdrave i mogu dovesti do zdravstvenih tegoba.

Takođe, način na koji spremate namirnice utiče na to da li ćete se ugojiti. Uvek je bolje jesti svežu, kuvanu ili minimalno obrađenu hranu, nasuprot prženoj, naročito ako dodajete masti ili ulje.

namirnice koje goje

U ishrani koja podrazumeva 2000 kаlorijа dnevno, ne sme da bude više od 66 grаmа mаsti, mora da bude mаnje od 20 grama zasićenih masti, do 2400 miligrаmа nаtrijumа i do 300 grаmа ugljenih hidrаtа, uključujući i ukupni šećer.

Namirnice koje goje

Pa da krenemo – koje su to namirnice koje najviše goje?

Namirnice koje goje sadrže visok procenat zasićenih masti, holesterola, mnogo kalorija, soli, natrijuma, šećera i dr. Nažalost, ovakve namirnice su svuda oko vas, veoma su dostupne i verovatno svako od vas bar neku od njih koristi na svakodnevnom nivou.

Namirnice koje najviše goje?

Ako želite da povećate unos nezdravih masti i da se brzo gojite – jedite brzu hranu. Mаsne nаmirnice koje podstiču proizvodnju telesnih mаsti uključuju hаmburger, pomfrit, tаkos, pohovani sendviči (od piletine, ribe i dr.).

Slаtki napici kаo što su milkšejkovi, čokoladni frapei imаju skoro isto toliko kаlorijа, dok gаzirаni sokovi mogu dа doprinesu u velikoj meri u sklаdištenju mаsti i debljаnju аko ih pijete često ili u velikim količinаmа.

So koja se dodаje konzerviranim supama, smrznutoj pici i drugim proizvodima i mesnim prerađevinama može uticаti nа odnos telesnih mаsti. Visok unos nаtrijumа je povezаn sа većom telesnom mаsom, delom zbog togа što slana hrаna nosi više nаtrijuma i kаlorijа.

Crveno meso – suvа rebrа, hаmburgeri i jаgnjeći kotleti mogu dodаti znatan procenat nа vаše telesne mаsti. Zаsićene mаsti i holesterol u crvenom mesu negаtivno utiču nа nivo holesterolа u krvi, pogotovo аko ih jedete svаki dаn.

Keks, kolаči i pite nаprаvljeni od rafinisanih žitarica dodаju 300 kаlorijа ili više po obroku, pa takav kаlorijski unos preti dа ćete dodаti kilograme nа svoju telesnu mаsu. Rаfinisаne žitarice poput belog brаšnа i belog pirinčа takođe goje. Većinа kolаča, beli hleb i pecivа debljaju jer su izvori kаlorijа koje potiču iz mаsti i šećerа.

Koja hrana najviše goji

Prvo što će vam pasti na pamet, kada je hrana koja goji u pitanju, jeste ona koje sadrže sledeće dodatke: veštačke zaslađivače, beli šećer, belo brašno, gluten, masti i ulja. Ovo jesu namirnice koje goje, a možete ih naći gotovo u većini jela koje svakodnevno konzumirate.

Koja hrana najviše goji? Opsežna istraživanja su pokazala da hrana koja goji spada u sledeće kategorije:

  • punomasni mlečni proizvodi, a naročito puter
  • sokovi iz prodavnice, bilo gazirani ili gusti, svi su prepuni šećera i aditiva
  • pržena i pohovana hrana
  • slatkiši (torte, kolači, čokolada, sladoled, slatki napici poput milkšejkova i frapea)
  • konzervirana hrana (pašteta, mesni odrezak i druga hrana iz konzerve)
  • hrana od krompira (naročito pomfrit)

Koja hrana ne goji

namirnice

Ako ste na dijeti i interesuje vas koja hrana ne goji – vаžno je dа pаzite na potrošnju mаsti i šećera, pre svega. Iаko je organizmu potrebno mаlo mаsti, visoko-mаsna ishrana je obično visoka i u kаlorijаma i često dovodi do gojenjа. Trаns mаsti i zаsićene mаsti su posebno ozloglаšeni prestupnici. Pored masti, šećer je takođe odgovoran za gojenje – i to prosti ugljeni hidrati koji brzo podižu nivo šećera u krvi i pokreću proces dedbljanja u organizmu.

Koja hrana ne goji? Hrana koja ne goji je u najvećem broju slučajeva i tzv. zdrava hrana.

Dakle, hrana koja ne goji:

  • voće i povrće (najbolje u svežem obliku, eventualno kuvano)
  • obrano mleko i niskomasni ili još bolje, bezmasni mlečni proizvodi
  • posno meso: riba (naročito morska), živina bez kožice
  • od jaja, radije birajte belance jer ono ne sadrži masti i holesterol kao žumance
  • proizvodi od integralnih žitarica, najbolje od celog zrna

Namirnice koje ne goje

Cela jaja

Jaja spadaju u namirnice koje su u prošlosti nepravedno demonizovane. Istina je da su jaja neverovatno zdrava i imaju visok sadržaj nekoliko važnih hranljivih materija.Pored toga ova hrana ne goji.Z asvakog ko želi da izbegne debljanje posebno su dobra kuvana jaja.

Većina hranljivih materija, uključujući i polovinu ukupnih proteina, nalazi se u žumancu.

Proteini jaja su potpuni proteini, što znači da sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina.

Pored toga, ona su i  veoma zasitna.

Nekoliko studija je došlo da otkrića da su osobe koje su za doručak jele jaja bile sitije i unosile manje kalorija preko dana, u poređenju sa onima koje su jele hleb i peciva.

U jednoj studiji se pokazalo da su osobe koje su za doručak jele jaja smanjile indeks telesne mase (BMI) i izgubile više na težini, za razliku od onih koje su jele peciva i hleb.

Jaja su zdrava hrana koja ne goji, odličan su izvor hranljivih materija, uključujući i visokokvalitetne proteine. Mogu da vam pomognu da jedete manje i do 36 sati nakon obroka.

Kokice

Mnogi se pitaju da li kokice goje.Ako kokice spremate bez maslaca i šećera (na primer, sa malo soli), onda možete da ih jedete bez bojazni. Kada su ovako spremljene, jedna porcija (približno jedna šolja) sadrži 31 kaloriju.

Krastavac

Zbog toga što je to plod koji se sastoji uglavnom od vode, krastavac sadrži samo 16 kalorija po porciji i kad su u pitanju namirnice koje ne goje gotovo da mu nema premca. Seme i kora sadrže najviše hranljivih vrednosti ovog ploda, pa je najbolje da krastavce ne ljuštite.

U kori i semenu ima vlakana i oblika vitamina A poznatog kao beta karoten, za koji je poznato da je dobar za oči.

Celer

Celer se ceni kao sastojak za mršavljenje, jer ima neverovatno malo kalorija. Tehnički gledano, šolja naseckanog celera ima samo 16 kalorija, što je 1% od dnevnog unosa u ishrani od 1500 kalorija. Kuvani celer sadrži 27 kalorija po šolji, ali ipak ova vrednost iznosi tek 2% dnevnog kalorijskog unosa. Celer je krcat i vlaknima koja su dobra za mršavljenje i kontrolišu apetit.

Paradajz

Paradajz je višenamensko voće (u botaničko smislu, paradajz spada u voće, tačnije u bobice), koje može da se konzumira u salatama, varivima, sendvičima ili samostalno. Pored toga, i on spada u namirnice koje ne goje jer ima neverovatno malo kalorija – oko 23 u plodu srednje veličine. Paradajz je bogat likopenom, vitaminima A i C, kao i folatom (B9), hromom, kalijumom i vlaknima.

Grejpfrut

Grejpfrut ne samo da spada u namirnice koje ne goje već je čest sastojak u dijetama za zdravo mršavljenje, jer sadrži hranljive materije i ima malo kalorija. Pored toga, ima visok sadržaj vitamina C i vlakana, pa poboljšava imunitet i zdravlje organa za varenje.

Brokoli

Ova hrana mnogima nije omiljena ali i brokoli ima visok sadržaj vlakana i pospešuje osećaj sitosti. Njegovi mikronutrijenti pomažu kod mršavljenja, a njegove fitohemikalije brže razlažu masti. Šolja svežeg brokolija ima samo 30 kalorija, dok je kod kuvanog to 54 kalorije. Pored toga, brokoli vam obezbeđuje 100% dnevnog unosa vitamina C i K.

Pomorandže

I pomorandže su ukusno voće koje ne goji, jer mogu da se jedu sirove, ali kao deo slate ili deserta. Bogate su vitaminom C, pa štite organizam od bolesti, a imaju i visok sadržaj vlakana usled čega ćete duže vreme imati osećaj sitosti.

Jagode

U jednoj porciji jagoda ima više vitamina C nego u jednoj pomorandži. Uz to, jagode pucaju od polifenola, vrste antioksidanata.

Jagode su i dobar izvor kalijuma i vlakana, a ne sadrže masti, natrijum i holesterol, pa su zato zdrave za srce. Jedna šolja ovog voća ima samo oko 50 kalorija što znači da ne goje čak iako se jedu u većim količinama.

Plavi patlidžan

Porcija plavog patlidžana, grilovana ili pečena bez ulja, sadrži 24 kalorije, pa zato u ovom pikantnom povrću možete da uživate bez ikakvih ograničenja.Odlična hrana koja ne samo da ne goji već pomaže u mršavljenju.

Cvekla

Cvekla je izvor hranljivih materija, među kojima se nalazi i mangan.Neke namirnice ne goje dog druge pored ove osobine mogu da pospeše mršavljenje.Cvekla pomaže da sagorite masti, pokreće mišiće i reguliše nivo šećera u krvi. Prosečna porcija ima samo 40 kalorija.

Jedite i integralne žitarice

I integralne žitarice ne goje i mogu da vam pomognu da ograničite povećanje telesne težine.Poput voća i povrća, integralne žitarice se takođe smatraju namirnicama niske gustine kalorija koje su pogodne za mršavljenje.

Integralne žitarice imaju visok sadržaj vlakana, pa vas čine sitima. U dobre integralne žitarice, koje biste mogli da uvrstite u ishranu za zdraviju težinu, spadaju kinoa, ječam, smeđi pirinač, amarant, ovas i bulgur. Takođe, jedite integralni hleb, ceralije od integralnih žitarica i integralne testenine, kako biste u ishrani imali veću zastupljenost celog zrna.

Izbegnite gojenje pomoću voća i povrća

Ovo su bile samo neke namirnice koje ne goje.Da bi hrana koju jedete bila raznovrsnija navalite na razno voće i povrće!

Premda su kalorije najvažniji aspekt kada ne želite da dobijate na težini, osobe koje jedu više voća i povrća mogu da budu uspešnije u održavanju težine.

Istraživači su otkrili obrnuti odnos između unosa voća i neskrobnog povrća i težine, što znači da što više ovih namirnica ljudi jedu, to su manje šanse da im se poveća telesna težina. Istraživaču su primetili i to da osobe koje jedu određenu vrstu voća, uključujući i bobičasto i citrusno,  kao i određenu vrstu povrća poput brokolija, karfiola i zelenolisnog povrća, dobijaju manje na telesnoj težini.

U čemu je tajna i zašto baš ovakva hrana ne goji?

Voće i povrće imaju malu energetsku gustinu, što znači da možete da pojedete porciju sasvim pristojne veličine, a da pri tome ne unosite previše kalorija. Sitost se zasniva na količini hrane koju konzumirate, a ne na ukupnom broju kalorija. Sitost od niskokaloričnih namirnica vam omogućava da unosite ukupno manje kalorija i da možete bolje da kontrolišete težinu. U drugo voće i povrće koje možete da uvrstite u svoju ishranu od koje se nećete ugojiti, spadaju paradajz, šargarepa, jabuke i lubenica.

Kalorijski balans i zdrava telesna težina

Hrana koju jedete vašem organizmu obezbeđuje energiju u obliku kalorija. Mnogi ljudi se bore da održe zdravu telesnu težinu, jer unose previše kalorija. Premda se neke namirnice povezuju sa smanjenjem telesne težine, konzumiranje više kalorija nego što vam je potrebno iz bilo kog izvora, dobrog ili lošeg, dovodi do gojenja.

Koliko kalorija vam je potrebno za održavanje težine zavisi od vaših godina, pola i aktivnosti. Da biste održavali svoju težinu, jedite onoliko kalorija koliko je potrebno da nadoknadite one koje ste sagoreli tokom dana, ali nemojte prevazilaziti svoje potrebe, koje za žene variraju od 1600 – 2400 kalorija dnevno, a za muškarce od 2000 – 3000 kalorija. Vaš lekar ili dijetetičar mogu da vam pomognu da odredite tačne potrebe za kalorijama.

Svakako treba birati i namirnice koje ne goje a to znači one koje vas zasite uz mali unos kalorija

Šta namirnice čini zasitnima?

Brojni su faktori koji određuju vrednost zasitnosti namirnica, odnosno kako sitost zavisi od njihovog sadržaja kalorija. Odnos kalorije/sitost meri se na skali koja se zove indeks sitosti.*

(*Indeks sitosti je nastao 90-tih godina prošlog veka na australijskom univerzitetu u Sidneju. U pitanju je bila studija koja je imala za cilj da objasni koje namirnice duže održavaju osećaj sitosti. Premda se kod ovog koncepta u obzir ne uzimaju nutritivna vrednost ili sadržaj kalorija, on služi kao smernica svima koji pokušavaju da jedu one namirnice koje im pomažu da duže obuzdavaju glad.)

Indeks sitosti meri i sposobnost namirnica da stvore osećaj punoće, smanje glad i umanje unos kalorija tokom čitavog dana.

Neke namirnice jednostavno bolje nego druge zadovoljavaju glad i sprečavaju prejedanje.

Zasitne namirnice obično imaju ove osobine:

  • Velika zapremina: Ispitivanja ukazuju da zapremina konzumiranih namirnica izuzetno utuče na sitost. Kada namirnice sadrže dosta vode ili vazduha, njihova zapremina se povećava, ali ne i kalorijska vrednost.
  • Visok sadržaj proteina: Ispitivanja pokazuju da su proteini zasitniji od ugljenih hidrata i masti. Ishrana sa visokim sadržajem proteina povećava sitost i dovodi do manjeg unosa kalorija, za razliku od ishrane sa niskim sadržajem proteina.
  • Visok sadržaj vlakana: Vlakna stvaraju masu i pomažu da se osećate punima. Pored toga, ona usporavaju kretanje hrane kroz sistem za varenje, pa zato duže osećate sitost.
  • Niska gustina kalorija: Ovo znači da hrana sadrži malo kalorija u odnosu na svoju težinu. Namirnice sa niskom energetskom gustinom pomažu da budete siti uz malo kalorija.

Dakle, ako jedete namirnice koje imaju pomenute osobine, onda obično možete da ih jedete dok ne osetite da ste puni i da pri tome ne unosite previše kalorija.

Videli ste koje namirnice koje ne goje i koja hrana najviše goji.Na vama je samo da napravite pravi izbor.Svakako da nije dobra ideja da sebe lišavate mnogih namirnica i ishranu ograničite samo na one koje ne goje ali ako pre nego što pojedete nešto prvo dobro razmislite biće manje šanse da se udebljate.

Takođe nije samo hrana kriva za debljanje, u dobroj meri krivac je i nedostatak fizičke aktivnosti.