Okra, kod nas poznatija kao bamija, spada u neskrobno povrće i sadrži brojne esencijalne vitamine i minerale. To je povrće koje ne sadrži masti i holesterol, a ima veoma nizak sadržaj natrijuma, kao i malo kalorija. Bamija je izvrstan izvor vitamina C, dobar izvor magnezijuma, vlakana i folata i skroman je izvor tiamina.
Šta je bamija
Biljka bamija potiče sa Orijenta. Pradomovina im je Abisinija i istočna Indija. O bamijama se pre može govoriti kao o orijentalnoj delikatesnoj poslastici nego kao o namirnici za svakodnevnu ishranu. Bamija nije povrće u uobičajenom smislu, već vrsta hibiskusa – drvenastog žbuna. Iz velikih svetložutih cvetova razvijaju se zelene mahune, slične feferonima, ispunjene mekanim belim semenkama.
Plod bamije je zeljasta, duguljasta, rebrasta i maljava mahuna, nalik na malu šiljatu papriku.
Plodovi su sočni, prijatnog i pomalo oporog i specifičnog ukusa; lako je svarljiva. U ishrani se koriste samo mladi nedozreli plodovi, stari 3-5 dana od procvetavanja (dok se nije formiralo krupno seme). Spoljna kora mladih plodova je nežna i posuta maljama, dok je unutrašnjost ispunjena mesnatom sluzavom materijom (pri kuvanju potpuno nestaje) s mnogo sitnih nedozrelih semenki koje sadržavaju belančevine i masti. Konzervira se sušenjem, zamrzavanjem i mariniranjem.
Bamija nutritivna vrednost
Suva bamija sadrži 70% nezasićenih masnih kiselina i 18-27% proteina. Mladi nedozreli plodovi u 100 g imaju 36 kalorija. Sadrže: 2,4% belančevina, 7,6% ugljenih hidrata, 0,3% masti (nezasićene masne kiseline), mineralne materije (250 mg% kalijuma, 92 mg% kalcijuma, 50 mg% fosfora, 3 mg% natrijuma, 0,6 mg% gvožđa, zatim bakra, kobalta, cinka, sumpora, silicijuma, vanadijuma), vitamine (provitamin A, grupu B vitamina i C), sluzi, eterična ulja, celulozu, pektin.
Mlade bamije se suše nanizane u niske koje se koriste preko cele zime. Mladi plodovi se koriste za supe i čorbe, kao začin jelu, dodatak đuveču, gulašu, musaki, paprikašu, za pire, kašu i u kombinaciji s povrćem i mesom.
Može se kuvati sa patlidžanom, paradajzom, kukuruzom šećercem… Pored kuvanih jela, bamija se stavlja i u turšiju.
Za pripremu bamije koriste se začini: crni biber, plod čili paprike, ljuta i slatka paprika, đumbir, beli i crni luk, sok od limuna, korijander, vinsko sirće. Mahune starijih plodova, kada potpuno narastu, liče na dugu zelenu papriku sličnu feferonu. Imaju kožnatu, strnjikavu koru i nisu pogodne za ishranu jer su odrvenjene se formiranim semenkama.
Zato pri kupovini zabadanjem nakita u koru proverite njeni tvrdoću, bamija nije dobra ni suviše mala kao ni suviše velika. Semenke se koriste, kao zamena za kafu, a daju i jestivo ulje.
Bamija kako se sprema i čisti – recept
Kako se čisti bamija?
Voda pojačava sluzavost bamije. Zbog toga se preporučuje da bamiju operete neposredno pre upotrebe. Isperite je vodom i osušite tapkanjem kuhinjskim ubrusom pre kuvanja. Ovo povrće može da se priprema celo ili isečeno na komade.Kada se čisti bamija bitno je da ograničite broj komada koje sečete da biste smanjili lučenje sluzi iz povrća.
Kada se sprema bamija treba imati na umu da što je više budete sekli, to će ona biti sluzavija. Probajte da je isečete na krupne komade ili ostavite peteljke. Još nekoliko saveta koji će vam pomoći da smanjite sluzavu teksturu: najpre skuvajte bamiju na visokoj temperaturi, isecite je dok je smrznuta ili je potopite u sirće na 30 minuta pre upotrebe.
Bamija je nežno povrće i može da pocrni kada se priprema u posuđu od gvožđa, bakra ili mesinga. Da biste izbegli ovu pojavu, pažljivo isecite peteljke, a ostavite kapice i pazite da ne probušite mahune.
Recept sa bamijom
Bamija može da se jede na brojne načine. Ako vam je upotreba bamije u kuhinji novitet, evo nekih jednostavnih recepata sa bamijom koje možete da isprobate.
Bamija i boranija
Sastojci
- 450g mahuna bamije
- 1 kašika maslinovog ulja
- 2 velika češnja belog luka, izgnječenog ili iseckanog
- 450g sveže boranije
- 1 glavica crnog luka srednje veličine, isečena na kockice
- 450g paradajz pirea
- 1 šolja vode
- ½ kašičice mlevenog bibera
- ½ kašičice soli
Priprema
- Operite mahune bamije i isecite peteljke. Kapice ostavite.
- Nakon pranja, svaku mahunu isecite na komade dužine 7,5cm.
- U loncu pomešajte vodu, crni luk, beli luk, biber, so, paradajz pire i maslinovo ulje.
- Mešavinu zagrejte do ključanja, uz često mešanje.
- Dodajte bamiju i boraniju.
- Ukoliko je potrebno, dodajte još vode tako da prekrije povrće.
- Poklopite lonac i krčkajte na slaboj vatri sve dok povrće ne omekša (20 – 30 minuta).
- Poslužite vruće ili hladno.
Ovo jelo možete i da pečete u rerni na 1800C. Vodite računa da posudu u kojoj pripremate jelo pokrijete aluminijumskom folijom.
Kupovina izbor i čuvanje bamije
Kada kupujete ili berete bamiju, birajte mahune koje imaju jarko zelenu boju i koje nisu duže od 10cm. Izbegavajte mahune koje su sparušene, nagnječene, mekane ili imaju fleke.
Bamija mora da bude čvrsta i da lako puca. Starije mahune imaju tamne vrhove i mnogo su lepljivije ili gnjecavije.
Za skladištenje bamije pridržavajte se ovih saveta:
- Bamiju čuvajte u frižideru u papirnoj kesi ili umotanu u papirni ubrus u perforiranoj plastičnoj kesi. Bamija može da se čuva 2 – 3 dana u odeljku za povrće.
- Ako odlažete bamiju da biste je kasnije koristili, isecite krajeve, blanširajte 3 – 4 minuta, a onda je brzo ohladite u ledenoj vodi. Osušite mahune, spakujte u ziper kesu i zamrznite.
Kakav je ukus bamije?
Bamija ima blag, pomalo travast ukus. Često se poredi sa plavim patlidžanom i boranijom. Lako poprima ukuse začina i sastojaka sa kojima se priprema.
Bamija za mršavljenje
Da li voda od bamije može da mi pomogne da smršam i poboljšam nivo šećera u krvi?
Postalo je sasvim uobičajeno da se pije voda od bamije. Mahune bamije imaju veliku nutritivnu gustinu, ali nema dovoljno dokaza da ispijanje vode od bamije može da koristi zdravlju.
Ako želite da probate, potopite bamiju u vodu, ostavite preko noći i popijte vodu ujutru, pošto najpre odstranite mahune bamije.
Bamija doprinosi mršavljenju
Jedna studija sa miševima otkrila je da polisaharidi bamije smanjuju telesnu težinu i nivo glukoze, poboljšavaju toleranciju na glukozu i snižavaju nivo ukupnog holesterola u serumu.
Trudnice kao i žene koje žele da ostanu u drugon stanju treba da uključe bamije u svoju ishrnu, zbog visokog sadržaja folne kiseline. Hrana bogata folnom kiselinom smanjuje rizik od deformiteta kod bebe.
Lekovita svojstva bamije
Mlada bamija ima antioksidantna i antiin flamatorna svojstva. Pospešuje varenje deluje na peristaltiku creva, čisti otrovni i otpadne materije iz metabolizma, jača imuni sistem, oporavlja sluzokožu orga na za varenje, utiče na gastritis, čir, zapaljenje creva.
Čaj od bamije
Čaj od bamije se najviše koristi za tegobe sa želucem.Ova biljka koja sadrži dosta sluzi može pomoći kod gastritisa, žgaravice, nadutosti, refluksa i drugih problema sa probavom.Za pripremu čaja od bamije potrebni su vam suvi plodovi koji se kratko prokuvaju u ključaloj vodi.Da bi se primetilo poboljšanje potrebno je piti ovaj čaj u dužem vremenskom periodu.
Čaj bamije se koristi protiv proliva i snižava šećer u krvi.
Bamija za dijabetičare
Bamija može da snizi nivo šećera u krvi
Dijabetes melitus je složen metabolički poremećaj koji dovodi do brojnih komplikacija. Ova bolest je zastupljena širom sveta.
Nekoliko studija je istraživalo uticaj bamije na nivo glukoze u krvi. Bamija je bogata vlaknima i fitohemikalijama, što pospešuje stabilan nivo šećera u krvi.
Analiza ispitivanja je otkrila da ekstrakti bamije smanjuju nivoe glukoze i holesterola u krvi. Jedna druga studija je otkrila da suplementacija bamijom značajno snižava povišen nivo šećera u krvi nakon posta, ukupan holesterol i trigliceride.
Zaključak: Nekoliko studija je pokazalo korisno delovanje bamije na stabilan nivo šećera u krvi. Uvrštavanje bamije u ishranu moglo bi da doprinese boljoj kontroli glukoze u krvi.
Bamija doprinosi zdravoj trudnoći
Bamija je dobar izvor folata, važnog nutrijenta za trudnice. Adekvatan unos folata pospešuje zdrav razvoj fetusa i sprečava defekte neuralne tube, kao što je spina bifida (rascep kičmenog stuba). Takođe, bamija može da spreči i rani spontani pobačaj.
Folat je prisutan u brojnom povrću (posebno u tamnom zelenolisnom povrću), kao što su bamija, spanać i brokoli, orašastim plodovima i mlečnim proizvodima.
Zaključak: Uvrštavanje bamije u izbalansiranu ishranu odličan je način za uzimanje folata, koji je od vitalne važnosti za zdravu trudnoću.
Bamija snižava nivo holesterola
Ispitivanja na životinjama pokazuju da ekstrakti bamije mogu da snize nivo holesterola, mada kod ispitivanja na ljudima još nema konačnih zaključaka. Bamija je prirodno zasićena, ne sadrži masti i holesterol.
Bamija održava zdravlje kostiju
Izbalansirana ishrana je presudna za zdravlje kostiju. Brojni nutrijenti doprinose mineralizaciji kostiju, a u njih spadaju i kalcijum, vitamin D, fosfor, magnezijum i proteini.
Jedna porcija bamija sadrži 6% dnevne vrednosti kalcijuma i 16% dnevne vrednosti magnezijuma. Dakle, bamija uz izbalansiranu ishranu i vežbe opterećenja, može da doprinese zdravlju kostiju.
Bamija održava zdravlje kože
Proteini i ekstrakti ulja bamije dodaju se u razne preparate za negu kože. U jednoj studiji, vlažnim maramicama na bazi alkohola dodati su polisaharidi bamije da bi se ublažila suvoća kože, izazvana upotrebom tradicionalnih preparata za čišćenje ruku. Rezultati pokazuju da su ove vlažne maramice značajno doprinele hidraciji kože.
Druga studija ukazuje da flavonoidi iz bamije mogu da deluju kao potencijalni zaštitni agensi protiv UVB zračenja i da zato mogu da se koriste kao topikalni biljni preparati za zaštitu od sunca.
Treća studija je procenjivala ekstrakte ulja bamije i pokazala da oni mogu da se koriste za proizvodnju sapuna, brzosušećih ulja i emulgatora.
Bamija protiv umora
Mahune bamije bogate su flavonoidima, polisaharidima i polifenolima, koji su moćni antioksidanti i imaju jako delovanje protiv umora.
Međutim, umor je složeno stanje, pa su neophodna dalja istraživanja da bi se uspostavila veza između konzumiranja bamije i umora.
Bamija štiti od bolesti jetre
Ispitivanja na životinjama otkrivaju da konzumiranje ulja semena bamije može delotvorno da zaštiti jetru od oštećenja, zahvaljujući snažnom antioksidantnom delovanju.
Bamija pospešuje varenje
Bamija je namirnica sa visokim sadržajem vlakana i može da doprinese zdravlju digestivnog trakta. Adekvatan unos vlakana doprinosi stvaranju balastne mase i pospešuje kretanje hrane kroz sistem za varenje. Dakle, konzumiranje ovog povrća može da ublaži konstipaciju.
Jedna studija je otkrila da želatinozna konzistencija bamije može da zaštiti creva od helikobaktera pilorija, bakterije koja izaziva ulkuse.
Bamija se smatra i afrodizijakom. Za jelo se beru nedozreli plodovi koji i pripremaju poput boranije, zdrava i ukusna hrana, omiljena širom sveta. Pomalo oporog ukusa, vrlo su blage i lako svarljive. Koriste se i kao dodatak čorban i jelima od mesa ili povrća, a mogu se kuvane, pržene ili pohovane, služiti i ka prilog.
Dozrele i osušene semenke, pržene ili mlevene, mogu poslužiti kao dodatak za kafu. Najzdravije su kada se koriste sveže i neprerađene. Osobe koje pate i zatvora trebalo bi da ih redovno koriste. Bamija deluje kao „podmazivač” u debelom crevu. Njeni vlaknasti sastojci upijajju vodu i, kad nabubre, potiskuju ostali crevni sadržaj. Takođe izbacuje i višak masnoća (holesterola) iz organizma.
U plodovima svežih bamija ima svega oko 30 kalorija, pa su izvrsne za dijete. Bogate su vitamom C, folnom kiselinom, kalcijumom, gvožđel kalijumom i magnezijumom, a sadrže dosta dijetnih vlakana.
Bamija (Hibiscus esculentus)je povrće koje se kod nas retko koristi.Ali, zbog njenih brojnih zdravih svojstava, kao i malog broja kalorija, trebalo bi je uvrstiti u redovnu ishranu.
